Motivacija

U bavljenju muzikom postoji spoljašna i unutrašnja motivacija. Za kvalitetno bavljenje muzikom prevashdno je potrebna unutrašnja motivacija. Za razliku od unutrašnje motivacije, spoljašnja je kratkortočna. Kada se radi o spoljašnjoj motivaciji osoba obavlja neku aktivnost zato što mora, što očekuje neku nagradu da bi zadovoljila očekivanja drugih ljudi ili kada se takmiči samo zato da bi bila bolja od drugih. U većini slučajeva zbog ovih faktora stvara se odbojnost ka određenoj aktivnosti. Kada se radi o unutrašnjoj motivaciji, taj proces, iako ima svoje uspone i padove, pokretan je unutrašnjim razlozima. Unutrašnja motivacija dovodi do postizanja ciljeva koji donose osećanje ličnog zadovoljstva ili predstavljaju zadovoljenje psiholoških potreba. U kontekstu bavljenja muzikom to znači da će osoba doživeti sebe kao efikasnu izvođački uspešnu osobu na onom uzrasnom, razvojnom i profesionalnom nivou na kome se trenutno nalazi.

Advertisements

Načini manifestovanja treme

Razna psihološka istraživanja pokazuju da se trema može manifestovati u tri vida. Prva, fiziološka komponenta se najčešće ispoljava kroz ubrzani rad srca, mišićnu napetost, znojenje, drhtanje ruku i slično. Psihološka komponenta manifestuje se kroz pad koncentracije. Treći vid manifestovanja treme odnosi se na izbegavanje nastupa, slabiji kvalitet izvođenja do kog dovode memorijske greške, sviranje bez daha, preterano jako sviranje, nepoštovanje pauza ili oznaka za promenu tempa i slično. Kako bi se delovalo na svaku od ovih komponenata u praksi se koriste različite metode pripreme za javni nastup, kao i različiti pristupi u tretiranju svih aspekata i simptoma. Najčešće se koriste vežbe disanja koje deluju na fiziološki aspekt, ali postoje tehnike koje koriste telo i pokret, kao joga i telesne vežbe, terapija pokretom i plesom.

Određene faze pripreme za javni nastup

relaksacija

Postoji nekoliko mogućih faza pripreme za javni nastup. Jedna od početnih faza bi bila relaksacija i vežbe disanja. Kontrola disanja može biti od velike pomoći za savladavanje raznih oblika panike. Fokusiranje na duboko disanje, udisanje na nos i izdisanje na usta će takođe pomoći i odvraćanju pažnje od problema nervoze. Svaki iskusan pedagog će predvideti moguću problematičnu situaciju u javnom izvođenju i pripremiće učenika da na adekvatan način reaguje kada/ako do nje dođe. Takođe, nastavnik može uključiti i neke rituale kao pripremu za javno izvođenje. Jako je bitno da nastavnik objasni da i greška može da bude konstruktivna, da ona ne treba da izazove paniku, već može da bude pouka za dalji rad. Postepeno povećavanje publike i veličine prostora u kom se odigrava nastup isto tako može da smanji količinu treme. Zato je ponekad dobro prvo nastupati pred roditeljima, u okviru klase, sa drugim klasama i tek onda preći na ozbiljnije nastupe.